Žirovnica - Duž putanje kulturne baštine

U podnožju Stola se raspostire deset sela: Žirovnica, Moste, Breg, Selo, Zabreznica, Breznica, Vrba, Doslovče, Smokuč i Rodine. Sva ta sela sastavljaju kulturno bogatu opštinu Žirovnica, gde su se rodili jedan od najvećih pesnika France Prešeren, kao i pisac Janez Jalen i Fran Salški Finžgar, pčelar Anton Janša i najobrazovaniji slovenac svog vremena Matija Čop. Sve te gigante možete da posetite u aleji slavnih pred osnovnom školom u Žirovnici.

U Vrbi stoji Ribarova farma, rodna kuća Franceta Prešerna, koja je bila godne 1939 preuređena u muzej. Blizu farme stoji crkva sv. Marka, koja je zanimljiva zbog dobro očuvanih fresaka iz 15. veka (sv. Krištof, Križanje).

Iz Vrbe nas put vodi preko pašnika i polja do sela Rodine, gde su otkrili manju starorimsku farmu (villa rustica). U selu je dobro očuvana crkva sv. Klemena, koja se prvi put spominje u 12. veku. U sredini sela stoji i rodno mesto Janeza Jalna, duhovnika i pisca. U starem delu njegove kuće je bila godine 1992 obnovljena kolekcija o njegovom životu i radu, godine 1997 je bila otvorena za oglede.

U Doslovačah leži još jedno rodno mesto slovenskog literarnog pisca F.S. Finžgarja, koji je poznat po svojim kratkim i daljim povestima o seljačkom i građanskom životu: pisao je i narodne igre.

U selu Breznica su se u Honovoj kući rodila braća Janša: Anton, Valentin i Lovro. Anton Janša je poznat kao početnik modernog pčelarstva i jedan između najboljih poznavaoca pčela. Akademsko izobražen slikar je radio kao prvi učitelj pčelarstva na carskom dvorcu. Postao je slavan sa svojim predavanjima, na kojima se je pokazalo njegovo precizno poznavanje pčela. Pored Honove kuće stoji i Janšev pčelinjak, kojeg košnice krase umetelno napravljene končnice. Spomenik Antonu Janši, se nalazi pored lokalne ulice, izgradili su ga pčelari za njegovu 200 godišnjicu njegove smrti.

U Zabreznici su se rodili pravni pisac Janko Dolžan, profesionalna publicistka Milica Dolžan-Grafenauerjeva i Jože Sodja koji je isto publicist. Zabreznica se skoro dodiruje sa manjim selom Selo. Sve seljačke kuće su nekako naslonjene pored crkve Sv. Jurija iz prve polovine 15. veka. U Selu se je rodijo partizanksi pisac Jože Vidic. Na zelenici pred šolo, ki jo obiskujejo učenci vseh desetih vasi, je leta 1981 nastajala »Aleja naših slavnih rojakov« - spominski park s kipi.

U centru Žirovnice u kući Pahora, rodijo se Matija Čop. Pričao je 19 jezika i bio je veoma obrazovan, poznavao sredovekovnu, baročnu i renesančnu književnost, a takođe sledi zatim  i romantičnu književnost. Godine 1835 je tragično je preminuo dok se je kupao u reki Savi. Informacije o opštini Žirovnica možete naći na sajtu grada ovde.

Kranj

Istorijski grad, koji leži između dve reke i bio je stalno naseljen od perioda Ilira u prvom milenijumu pre nove ere.

Prvi vrhunac je doživeo u vreme pada antike, u mračnom periodu preseljavanja naroda. Nakon naselja Slovena u 6. i 7. veka tu je nastala veoma moćna kolonija, sto prepričava najveće staro-slovansko groblje u Sloveniji, koje je bilo iskopano na glavnom trgu. Kranj je izgubijo svoju samostalnost u 9. veku. Tada je postalo središte Kranjske marke, dobio je graničnog grofa i ime, koje ima i danas. Kranj je ostao politična i administrativna jedinica sve do raspada austro-ugarske monarhije. Dobro kretanje na području trgovine u 13. veku, doprinjelo mu je status grada. Razvoj livnica u Gorenjskoj i Koroškem u 16. veku je dopirneo brži razvoj trgovine i saobraćaja na tom području. U prvoj polovini 19. veka, pojavile su se prve manufakture, krajem 19.veka industrija.

Kranj je četvrti grad u Sloveniji, neuradno centar gorenjske regiona i sedište istoimenovane opštine. Leži na raskrsnici važnih saobraćajnih puteva, koji povezuju Severnu Evropu sa Mediteranom i Zapadnom i Istočnom Evropom. Godine 1983 Kranj je bio proglašen za istorijski i kulturni spomenik.

U Prešernovoj ulici se nalazi kuća, u kojoj je živeo i radio slovenski pesnik, dr France Prešeren. Godine 1964 su u prvom spratu uredili Prešernov memorijalni muzej, gde se nalazi orginalni pesnikov legat i dokumenti o njegovom životu. Na glavnom trgu stoji jedna od najvećih kulturno istorijskih atrakcija Kranja, crkva sv. Kancijana. Kasno-gotička crkva sa prezbiterstvom iz kraja 14. veka, posvećena je oglejskim mučenicima Kancijanu, Protu i Kancijanili. Grad Kranj ima bogatu sportsku tradiciju, u svet je poslao puno vrhunskih sportista sa područja plivanja, košarke, biciklizma, skijaških skokova, karatea, penjanja i atletike. Kranj sa svojim sportskim objektima redovno organizuje važna međunarodna takmičenja. Uz pomoć stranih investicija, pogotovo češkog kapitala, razvila se je tokom 20. pršlog veka tekstilna industrija, koju karakteriše veliki broj fabrika i veliki broj radnika. Povećao se je značaj industije u vreme posle drugog svetskog rata, takođe pored tekstilne važnu ulogu igra i elektro, gumarstvo i obućna industrija. S pomočjo vlaganja tujega, zlasti češkega kapitala, se je v 20. letih preteklega stoletja razcvetela tekstilna industrija, ki so jo zaznamovale številne nove tovarne z velikim številom zaposlenih. Pomen industrije pa se je povečal v obdobju po drugi svetovni vojni, ko so poleg tekstilne pomembno vlogo igrale še elektro, gumarska in čevljarska panoga. Imigracija ljudi koji su u gradu našli posao, uticalo je na brzo širenje, pogotovo u novim stambenim naseljima. Danas je grad ponovo u rascvetu, razvija se trgovina, zanat, turizam i druge aktivnosti, koje su značajne za sve srednje velike evropske gradove. Više informacija na kalendaru događaja na sajtu Zavod za turizam Kranj.

Tržič

Osnivanje grada Tržič je povezano sa putom, koji već u rimsko doba povezuje  Virunum Gosposvetskom polju sa Emonom. Ljubeljski trg Forum i Lubeljno, koji je stojao malo više od tog puta, preplavila je lavina i deo naslja su preselili u dolinu Tržašku Bistricu. Naselju je trške prava podelio cezar Friderik III godine 1492, koji je omogućijo razvoj trgovine sa stokom i trgovinu gvožđa. Rezultat je zanat i fužinarsko središte, koji se je u 18. veku razvijo u centar zanata, naročito sa kožnom, bavarskom i obućnom aktivnosti. Godine 1811 je bio grad spaljen, bilo je uništeno 150 kuća i više od 60 radionica. Nakon renoviranja, urbana elita je izdala propis, koja predviđa da kuća mora da ima metalna vrata i roletne. To i danas daje gradu jedinstveni izgled. Grad se može podeliti na fužinarsko-tržište, kompleks crkva i industijski deo.

Kao i većina gradova gorenjske, kao i Tržič nudi široki spektar interesovanja. Tako o gradu i životu u ovim krajevima priča kolkcija, koju drži Tržaški muzej. Posetiocima nudi bogate etnološke baštine o istoriji čevljarstva, barvarstva i tekstilne aktivnosti. Takođe ima i arheološke nalaze, klasističnu arhitekturu iz 19. veka, nekoliko poznatih crkva, kao što je negotska crkva sv. Andreja iz 13. veka. Naravno, takođe je važan i zamak Neuhaus sa prelepim pogledom na park, glavna fasada i Mallyjeva kuća, koja predstavlja grupu građanskih-aristokratskih vila, sa portalima iz renesanse godine 1618, i pokazuje bogatu kasno gotsku i preiod renesanse u gradu.

Brda i planine su jedan od prepoznatnijih karakteristika tržiške opštine. Vrhovi Karavank i Kamniško-Savinjskih Alpa, koji se dižu iznad šumskih predela, i već dugo vremena je priljubljeni cilj planinara. Sa tržiških planina se otvara pogled na dve zemlje, Kranjska i Koroška i takođe dve države, Slovenija i Austija.